Данас, у 86. години умрла  је Петра Лазић супруга Радивоје.

Покојница је оставила ожалошћеног  сина Душана и кћери  Душанку и Савку.

Сахрана ће се обавити сутра, 12.03.2020.годину у 13 часова на Великом гробљу.

Младо руководство нашег клуба одлучило је да врати некадашњи, добри обичај који је престао да постоји прије избијања протеклог, несретног рата.

Тадашњих година, наши Тутњевчани, махом омладина и слободно мислећи мушкарци имали су обичај да се на Васкрс: након јутарње службе, јутарњег туцања, пред црквом и празничног доручка, окупе пред тада јединим мјестом друштвеног живота у селу – пред читаоницом или задругом ако је тај дан  икако радила.

Обично је то био ведар, прољетни дан гдје су се сви жељни одмјерања, престижа и жеље  за доказивањем а и дружењем, прије подне окупљали испред наше читаонице.

Тај лијепи обичај, све ове године, није у срцима наших мјештана ишчезао.

Након дужег убјеђивања, размишљања, мјерења и одмјеравања ново руководство клуба пристало је да врати стару традицију у наше село.

Традицију састајања к′о некад у подне.

На посљедњој Скупштини клуба, овај приједлог је једногласно прихваћен!

Одлучено је да се организује прво званично такмичење у туцању васкршњих јаја под необичним називом „Моје јаје није мућак!“. За ово је формиран и Организациони одбор који је данас усвојио Правила игре а која се могу видјети и проучити  овдје.

Све ово је тек почетак обимног посла. Предстоји:

1. да се пронађу средства (како се сада модерно каже донатори/спонзори) за три награде од којих ће бити прва – највриједнија, златна, како кажу;
2. да се пронађу пјевачи;
3. свирачи а Бога ми и
4. играчи!

Очекивати је да се за почетак ове лијепе манифестације окупе бар наши Тутњевчани, ма гдје били. Да нађу времена да посјете завичај, да се суоче са заборављеним лицима, школским друговима и даљим рођацима.

Такмичарима на почетку порука да почну убрзано бирати јаја. Да се распитају код својих старих шта треба дати кокама па да снесу „камена“.

О преосталим припремама на овој страници више ријечи и слике биће у наредним данима.

„Припремамо се као да вируса нема“, рече председник Кртица.

Српска православна црква /СПЦ/ и вјерници обиљежиће сутра Велике или Васкршње задушнице, као знак сјећања на све преминуле, када се посјећују гробља и прислужују (пале) свијеће на гробовима најближих.

Сутра ће наш свештеник  прво посјетити Мало гробље од  9 часова а потом Велико  од 11 часова,  гдје ће  обавити обред и у складу са обичајем прелити гробове црвеним вином.

Некада се на гробље носило  кувано жито – кољиво, које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси,  док  данас носимо брдо хране, ића и  пића.  Што се не поједе  обично се  остави некој сироти која накнадно дође да се омрси и да запамти када су биле задушнице.

Поред  наведеног, још треба знати да црно вино, којим свештеник прелива жито означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха, док је упаљена свијаћа на гробу наших предака симбол свјетлости Христове која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе наших преминулих.

Очекивати је да сутрашњи дан буде и прилика да се смеће из гробља сакупи и однесе на своје мјесто.

Данас, по први пут нашу парохију посјетио је Владика зворничко-тузлански господин Фотије. Ово је била прилика да освјешта нове иконе у нашем храму.

Данашњој литургији присуствовао је већи број вјерника из нашег села, Пушковца, Малешеваца и Угљевика на челу са Начелником општине Василијем  Перићем и одборником из нашег села Гавром Милошевићем.

Прва посјета нашег владике по старом обичају овјековјечена је  заједничком фотографијом.

На крају посјете владика је са начелником  општине прошетао кроз село,  до свештеничке куће, гдје је приређен пригодни ручак.

У  нашем храму  и ове године  прослављена је крсна слава Св. Три Јерарха, слава Хришћанске заједнице Тутњевац.

Ова заједница основана је давне 1931.године од стране тада виђених парохијана нашег села.

Данашњу славску литургији предводио је наш свештеник, протојереј-ставрофор Бранислав Рађен у присуство малог броја вјерника и слављеника.

Након  литургије пререзан је славски колач предсједника и  овогодишњег домаћина славе Петра Гагића.

Ову функцију Петар је преузео 1998. године након смрти његовог оца Цвијетина зв. Брко, некадашњег првог матичара нашег села.

Данас ова заједница броји само 12 чланова из три породице (Гагић, Савић и Ђокић).

Читајући ову вијест наши млађи мјештани за ову заједницу вјерватно први пут чују.

Како сам Петар рече, на њима је да одлуче хоће ли традицију стару 89 година наставити или угасити.

Ускликнимо  с љубављу Светитељу Сави данас се орило у нашој цркви.

Прохладан и тмуран дан није омео ученике наше школе, њихове учитеље, старије ђаке и  њихове родитеље те  остале вјернике који су нашли времена и снаге да  се данас на Савиндан  окупе  на литургији и прогодној приредби у нашој школи.

Након литургије коју је предводио протојереј-ставрофор Бранислав Рађен ђаци су декламовали припремљене рецитације у част највећег српског просветитеља.

И овог пута Црквена општина свим ђацима додјелила је прогодне пакетиће.

Млађани, Љубиша Гајић, овогодишњи кум, побринуо се да сви присутни након ломљења славског колача узму славско жито и остало послужење.

По завршетку  дешавања у  цркви свечаност се наставила и у нашој школи гдје су ђаци са њиховим учитељима припремили традиционалну приредбу за њихове родитеље и остале заинтересоване.

И овдје  је пререзан славски колач, кума Дарка Милошевића.  По обичају  кум је све присутне послужио славским ручком.

Примјетно је да осталих заинтересованим бог зна није ни било.

Је ли то због хладноће,  пречег посла или што је изборна година?

Синоћ, 19. јануара, родила се Елена.

Ово је прва принова Данијеле и Мирослава Секулића.

Након Зоране Шешлић ово је друга овогодишња принова у нашем Тутњевцу.

Данас ја Св. Јован Крститељ – Јовањдан.

У кућама Михајла, Момира, Милорада, Ђорђије, Миладина, Цвике, Ристе,  Анђе, Божидара, Миодрага,  Милоша и Љубомира  Јешића, Млађена, Миодрага, Јове и Славке Павловића,  Душана, Крсте, Миодрага, Бошка и Бранка Станивуковића, Саве, Бошка, Луке,  Ружице и Милана Зарића, Николе, Марије и Милке Драгић, Живана, Владимира и Зорана Иконића, Јована, Миодрага и Жељка Бојића, Миле, Сретена и Боје Стојића, Зорана и Ваје Глигоревића,  Милорада Шешлића и Цвјетка Марјановића слави се крсна слава.

Нека им Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година славе своју славу у миру и радости.

„Бог се јави“, данас је одзвањало у нашем храму.

Јутро, прохладно, магловито, снијег и хоће и неће. Ситан провија. Литургија под водством нашег свештеника Бранислава Рађена као и до сада почиње тачно на вријеме. Звона обавјештавају да Богојављенска литургија почиње.Црква у почетку празна, а у року само неколико минута постаје све пунија, да би на крају постала пуна вјерника и слављеника који су искористили прилику да данас освјештају своје жито за сутрашњу славу.

Након литургије освештана је водица и подијељена нафора, која је уз чашу топлог вина добро послужила као предјело Богојављенском ручку.

Уз топло вино парохијани су могли чути бесједу нашег Јове Лазића, како се данашњи дан славио у нашем храму прије педесет година а што се може чути овдје.

„Нема више Драге Марића, нема више његовог вина, варенике и других ђаконија, али има нашег комшије Милке Гаврића који нам је вино спремио на лакши и модернији начин“, каже Јово.

На крају могло се примјетити да сви вјерници одлазећи својим кућама у  руци држе мале и велике флаше са освећеном Богојављенском водицом која по предању лијечи и штити до следећег окупљања.

Данашњи, радосни дан треба допунити још једном лијепом вијешћу. Наше село богатије је за једном новом становницом. Родила се Зорана, кћи Миће и Дајане а унука Луке и Живке Шешлић.

Јесте да се није родила овдје, али је важно да ће се бар осјећати нашом.

Ваистино се јави!