На данас одржаном годишњем пријему и свечаној академији у поводу сутрашњег Дана Републике Српске, уприличен за привреднике, просветне, спортске, културне и политичке раднике наше оппштине били су присутни и наши Тутњевчани.
У краћем разговору са руководством наше мјесне заједнице домаћин данашњег пријема, начелник општине обећао је у овој години наставити са улагањима у наш Тутњевац, а која ће бити на добро свих грађана.
Тренуто је у току припрема на закључењу уговора за уређење земљишта око школе, малог игралишта и бившег магацина као и суфинансирање започетих радова на уређењу старог задружног бунара.
Поред руководства мјесне заједнице, данашњем пријему били су присутни истакнути привредници, пољопривредници, спортски радници, представници борачке организације као и политичари из нашег села.
Поред званих и овај пут је били и незваних гостију.
Ко су, наши су, гладни су!
У предвечерје Божића а након вечерашњег богослужења и освештења бадњака испед нашег храма, протојереј-ставрофор Бранислав Рађен окупљеним вјерницама наше парохије честитао је Бадње вече и сутрашњи Божић.
Свештеник је похвалио вечерашње приложнике, извјестио присутне о висини прилога данашњих носиоца бадњака, те позвао вјернике да се у истом броју окупе ујутро у 5 часова на Светој Литургији.
Кум овогодишњег бадњака био је Никола Драгић.
Након налагања бадњака, ватромета, а по старом обичају присутни су послужени куваним вином и сувим колачима.
Снијег, хладноћа и вјетар нису спријечили наше парохијане да се окупе у великом броју.
Кадa је прије мјесец дана започео спасавање школског бунара, сумњичави су вртјели главом и као обично са невјерицом коментарисали.
Једни су се питали шта му то треба, је ли то бунар на Јоцановића земљи па га поправља или мисли откупити плац па да му бунар припадне. Други, махом који остављају новац у њиховој задрузи, били су спремни физички помоћи и упутити јавно, искрене ријечи хвале и одобравања.
Трећима, којих је и у нашем Тутњевцу увијек било и биће је скроз свеjeдно. Они су заборавили и за свој бунар а камоли за некада задружни, школски а сада наш, сеоски, Тутњевачки.
Миле Симић, када је преузео продавницу затекао је у комшилуку стари бунар у запуштеном стању. Од како су ономад „обавезне“ акције довеле школи воду са Бегових чесама, потреба за бунаром престаде. Ево, прође четрдесетак година а дрвени сантрач паде под зубом времена. Мало по мало, могао се затећи још лимени кров. Дошло је до тога да бунар скоро постаде пријетња. Пријетња за мале нараштаје који и не знају шта се крије испод лименог крова.
Питао је Миле:“Ко ово треба ријешити“, каже стигао је и до газде. Газда се сложио, обећао помоћи. Али главни као главни ништа не ријешава експресно. Милету се није чекало. Нацрт дао Славко а остало Миле. Миле започео, Миле заврши.
Ако се ико сјети, сјети. Ако не, он је то од срца свом селу дао као новогодишњи поклон. Умјесто сада популарних празничних снижења.
Остаје још чекрк и камен. И то је питање дана, како сам рече.
И на крају у име ових других, хвала Миле.
Кад лисице коло воде, то је знак да ништо није добрo. Како су наши стари говорили, тако нам се ових дана и показало.
Јуче, када је наш Тутњевчанин Радо Мрки зв. Џек раним јутром пошао да успе живини мало жита имао је шта и затећи. Једини патак и патка лежали су у снијегу, испред кокошињца у локви крви. Након краћег вијећања са комшијом Марјаном дошли су до закључка да је у питању лисица. Сада је наш Џек по други пут, остао без живине. Поред овог случаја јављају из Читлука да им лисица по двориштима вија у сред бијела дана.
Након свега на крају шта рећи. Нема више као некад зечева и дробина од свињокоља у Чолића шуми а нити ловаца. Сада наши Тутњевчани дробине шаљу за Бијељину а ловци умјесто да крстаре Шуматницом и Дубравом, уз кувано вино и роштиљ, циљају са прозора ловачког дома, ако шта наиђе. А лисице, ко лисице морају од нечега живјети. Мало по мало преузимају територију.
У недељу, у 75. години умрла је Јелка зв.Пелка супруга Војислава Симића.
Сахрана покојнице обавиће се данас, 20.12.2018.године у 12 часова на Великом гробљу.
Јелка је иза себе оставила синове Милорада и Ђоку.
