Данас је Св. Аврамије Затворник.
Од како је Ђока дошао у Тутњевац прије 150 година цури Мари Драгић у кућама Ђокића слави се данашња слава.
Данас у кућама Слободана, Драге, Живка и Димитрија слави се крсна слава.
Нека им Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година славе своју славу у миру и радости.
Данас, у Београду, у својој 69 години умро је Недељко син Душана Иконићa.
Покојни Недељко, након што је прије неколико дана пронађен на путу у несвијести, пао је у кому, из које се у болници у Београду није повратио.
Сахрана покојника обавиће се у сриједу, 07. новембра 2018. године у 12 часова на Великом гробљу.
Недељко је иза себе оставио супругу Милицу и сина Зорана.
Данас, на стази Бук промета код Павловића ћуприје пред 2000 гледалаца одржане су Ауто крос трке. Екипа нашег Тутњевца у конкуренцији 60 возача распоређених у три класе освојила је једно прво и једно треће мјесто.
И овог пута наш Миленко је показао да му на Мајевици и Семберији равног нема. Заједно са комшијама из Корените наши возачи већ дуги низ година владају овим спортом у цијелом региону.
Била је то данас прва трка. До друге, остаје да се возила утегну и припреме за још занимљивије вожње по снијегу и леду.
Јуче, по старом обичају, испред куће, Љубо и Гордана Секулић удали су кћерку Ружицу.
Изабраник Ружициног срца и нови Секулића зет је Драган син Миленка и Наде Наћић из Угљевика.
Након што су у Тутњевцу сватови испросили младу, свадбено весеље настављено је у Бијељини.
Одласком кћери, у кући Секулића нису завршена весеља, остаје да се ожени син Ђојо. Надајмо се ускоро.
Данас је Св. Петка Параскева, слава наше општине.
Срећна слава свим Тутњевчанима!
Синоћ, у предвечерје данашње славе наше општине, Св. Петке Параскеве на одржаној свечаној сједници Скупштине општине, међу петнаест добитника признања нашли су се и наши Тутњевчани Саво и Лазар Милошевић.
Чекајући да школа или општина зaнове недавно уклоњене тополе и липе новим стаблима у нашем школском дворишту, стиже нам јесен.
Наш трговац, Миле Јоцановић, није желио дочекати прољеће а да на трави коју је сам ономад посијао не крену листови нових стабала.
И овај пут сам, набавио је нове саднице платана, кедра, црвеног глога, Јудиног дрвета, које је уз помоћ комшије Млађена и пријатеља Живана посадио у школском дворишту, на оном мјесту гдје су стајале липе и тополе испод којих су предходне генерације одрастале.
Оваквим дјелом наш Миле се одужио својој школи, дјечици која остављају свој ситниш у његовој радњи, старијим показао да добро чинити треба увијек а млађим оставио да млађане саднице пазе, залијевању и његују како су то чинили некада њихови родитељи, дједови и баке.
Вриједне руке нашег Милета, момка, још заслужују само једну сродну душу на добробит породице, школе а и нашег вјечног Тутњевца.
Хвала Миле, људино!
