Пише:Јелена Марковић
Данас су задушнице зимске.
То је дан када дјед и баба спремају шарену торбу а у њој „принос“.
Принос је скуп сувог меса,свјежег хљеба,ракије,вина ,куповног сока и пита слатка а у последње вријеме колачи,салате,брендирана пића и наравно кандило,свијеће,тамјан и обавезно шибица некад а сад упаљач,нека се нађе ако не буде гробар наложио ватру.
Свијеће се носе у количини која одређује минимални број сахрањених („мртвих“) и то наравно од чистог воска а данас може и фарбани парафин.
Боља или већа свијећа за важнијег претка, а за стрица и стрину могу и провлакови.
Дјед ће на Мало гробље код својих а баба у Торлаковиће код својих да обаве што се обавити треба,тако је то од памтивијека до данас а и сутра ће бити тако.
Тата каже да се прије ишло пјешице па они који иду на Велико гробље морали су поранити, била је варљива зима,блато које се лијепи за опанке или чизме гумењаре па се споро ишло пријеко уз Гајића поље,па поред Стублића у Палацкиће и даље путем до платице бабе Петре па кроз задружну Просјеку до Бегове ћуприје на цесту.Кад се дочепаш цесте онда је даље „пјесма“.
Требало је цијели дан потрошити да се обиђе гробље.Данас су ту „кола“ па полети, можеш за један дан обићи и три гробља.
А на гробљу гробар је рано ватру заложио,пуцкета суво грање,горе посрнули крстови од суве храстовине,народа са свих страна.Ту ћеш видјети кога ниси одавно видио,ту ћеш чути што ниси чуо,ту ћеш пробати јела које ниси одавно пробао.
Након паљења свијећа,кађења гробова својих,чишћења гробних мјеста поставља се „софра“ некад заједничка а сад већином самостална. Е ту се износи шта је ко донио за јело из оне шарене торбе.
Ал нема јела док „поп“ (свештеник) не дође да прелије гробље. Ево,вријеме је а попа нема,касни,сви неровозно цупкају,колају около,коментаришу а попу Гаври ваљало је обићи и остала гробља,не стиже а и године су му ту.Наизад ,свештеник је стигао,преливени су гробови,свијеће су догориле, гробару су дате паре за одржавање гробља за цијелу годину,подне је већ увелико прошло, ваља кући у нови дан а са Малог гробља дим ватре коју гробар још није угасио испуњава Тутњевачку долину у тихи смирај дана.