За нама је још једна кампања у политичком животу нашег села.
У протеклих 37 година како се спроводе вишестраначки избори свега смо се нагледали и наслушали. Од почетне еуфорије за нечим новим, праведнијим, до садашње монтоније и равнодушности која је узрокована дугодишњим обећањима и преваром, који само онај ко је не жели видјети није видио и осјетио на својој кожи.
Они који у тој превари учествују њима је све равно.
У протеклим годинама јавни интерес је нестао, остало је само ја, и дај мени мој дио и по могућности и туђи.
У односу на изборе 2022 . године примјетне су значајне промјене.
У нашем селу овај пут није било никакве јавне кампање странака. Поред села, примјетно је да водећа странака није одржала своје представљање нити у центру општине.
Шта се десило?
Могућа су два разлога?
Први, процјена да то није потребно више радити на тај начин, и други, да ће локална посјећеност таквим скуповима бити слаба па се не треба брукати.
Овај пут телевизија и нарочито друштвене мреже су биле на првом мјесту. Наши кандидати су „ натјерани“ да постану наратори, водитељи својих представљања „програма“ али већином без програма свог рада за наредне четири године.
У том представљању могли смо да видимо међусобне оптужбе и поклапања.
На терену нема више оног ранијег шаренила, нема плаката, има понеки билборд, флајер, упаљач, оловка и наравно упутство како ме треба забојити и то је све.
Разлог за овакав потез кандидата можемо наћи у томе да немају шта да понуде или мисле да то никоме не треба нити то ико слуша?
Са територије наше општине за мјеста у Бања Луци и Сарајеву кандидовало се 19 наших суграђана.
То што сви не спавају у свом мјесту „није“ битно!
Историје ради, ред их је овај пут све побројати.
За Парламентарну скупштину БиХ пријавили су се Јеленко Маринковић из Угљевик Села и Александар Јовановић из Угљевичке Обријежи, а за Скупштину Републике Српске: Вујо Марковић и Јелена Митровић из Доње Трнове, Жарко Новаковић, Мирослав Поповић, Драгиша Видаковић, Марија Бојић, Бранислав Јефимић, Никола Дакић, Наташа Ђукић из Угљевика, Горан Миљановић, Дарко Марјановић, Младенко Јосиповић и Љубомир Петровић из Забрђа, Симо Поповић из Корените, Милан Јовичић из Угљевичке Обријеж, Биљана Зарић из Угљевик Села и Мерсед Хоџић из Глиња.
По данашњем субјективном осјећају обичног посматрача од свих њих мандата ће се дохватити један или ни један кандидат.
Ако на подручју наше општине највише гласова освоји кандидат са лијеве стране, то ће значити да је машина добро радила, и да је коштало али ће се можда исплатити, а ако побједи овај из центра или деснице то ће значити да су гласове добили од срца.
Сутра, у нашем селу, гласа се још увијек на два мјеста, као и раније, учионица лијево, 056Б016, под руководством предсједника Милош Мићића и чланова: Томислава Симикића, Раденка Голубовића, Петра Николића и Мирослава Костића а у учионици десно, 056Б021, под руководством предсједника Драгане Лазић и чланова: Ненада Костића, Саве Новаковића, Борислава Јовића и Миливоје Ђурића.
Као и ранијих година очекивати је данас, ноћас и ујутро „вечерњу службу“ страначке војске која ће користити ноћ за завршно убјеђивање бирача да гласају, да дају свој глас у замјену за неку материјалну корист. Некада опанци, чизме, брашно, уље, шећер, СиМ картице, шљунак, сијалица у двориште, а сада све више чиста пара.
Све ове мутне радње су увијек биле забрањене, па тако и сада.
Ко жели да се овим бави треба да размисли и то најмање из два разлога. Први што оваквим недјелом наноси штету својој фамилији, комшијама и пријатељима. Ако их сматра да су битни у његовом животу, а други разлог што увијек постоји могућност намјештаљке због које се иде у Патковачу, а оно ситно што прими траје само тај дан и чекај поново нових избора.
Како препознати гласача који жели „продати“ глас?
- стиже на бирачко мјесто касно, пред затварање. Циједи, нећка се, имао нешто да ради код куће па није стигао,
- довозе га на биралиште „момци од повјерења“ својим возилом да господин не иде пјешке, а ако акција успије возе га назад кући,
- испред бирачког мјеста чим стигне гласач, страначки људи му прилазе и шапућу, показују му нешто у свом телефону (вјероватно како треба гласати-забојити коју листу), дају му завршна упуства, прате га до самих врата и ако се бирачки одбор не љути, спремни су са гласачем ући на бирачко мјесто и помоћи истом, да му се ето „нађу при руци“,
- ако је „акција“ успјела таквог бирача воде у страну, иза зграде, пред задругу да се уморни гласач окријепи. Ранијих година роштиљем, пићем и „руским капама“ а сутра ћемо видјети.
- ако је „акција“ којим случајем не дај боже пропала, онда таквог гласача када изађе са бирачког мјеста мрко гледају, руже, спомињу фамилију и зову издајником!
Како препознати страначког „војника“ испред бирачког мјеста?
- Цијели је дан на дужности. Од отварања, до затварања, осим ако не нађе краћу замјену која је опет видна. И након затварања бирачког мјеста је ту. Испред бирачког мјеста „нешто чека“, цупка, нервозно шећка.
- Стално потеже за телефон, разговара,прича са „неким“(зове оне који су обећали и оне који се нећкају), провирује кроз прозор бирачког мјеста са вањске стране, виче и пријети бирачком одбору ако не иде по „плану“. Зове оне који нису изашли, а ускоро ће мрак, а које лично познаје, моли, ружи и на крају, ако не иде и пријети!
- Ако бирачки одбор „не ради добро“ насрће на врата, хоће да уђе , нешто да објасни унутра, свима који тамо унутра ништа не знају, само он зна како је по пропису.
- Довози својим аутом или нашим горивом и враћа кући гласаче који му нису род,
- Коментарише јавно, да сви чују испред бирачког мјеста ко је дошао и за кога ће гласати ако сматра да неће за његову листу,
- стварају вјештачку гужву, дижу тензију испред бирачког мјеста и тиме показују да се ништа ту не ради исправно,
- Спреман је на „све“ урадити и дати за побједу.
Обичног Тутњевчанина који је кренуо од куће „сербез“, да изађе до школе, да гласа нормално без икакве мућке, притиска, смирено да гласа за кога је мислио кад је пошао из куће, да нормално напусти бирачко мјесто, да се поздрави са онима које није одавно видио и да се задовољан врати својој кући, лако ћемо препознати.
Таквих је на срећу све више!
До сутра грађани Тутњевца ће процјенити сваког кандидата и ући у њихове мотиве и намјере па се тако сутра опредјелити, јел′ главом, јел′ срцем или стомаком.
Гласати или бирати питање је за данас и сутра.
Сутра се са овом дилемом требамо изборити!