Народна изрека да се дрво на дрво наслања, а човјек на човјека, вечерас је поново дошла до изражаја.
Мала група наших Тутњевчана својим приједлогом жељела је да покаже да и у нашем селу има свијетлих примјера у свим областима, па тако у овом случају у спорту.
На расписани оглас начелника општине за избор најбољег спортисте, тренера и спортског радника у 2017. години на подручју општине Угљевик предложили су по њиховом мишљењу садашња два најбоља Тутњевачка кандидата.
У јакој конкуренцији, на вечерашњем проглашењу за најбољег спортског радника општине Угљевик једногласно је изабран наш Милко Гаврић, а док је посебно признање за постигнуте резултате у taekwondou добио средњошколац Слободан Драгић.
Након свечаног проглашења за нашу страницу награђени су дали кратке изјаве.
Милко Гаврић: “ У фудбалски клуб “ Стријелац“ дошао сам прије шест година на мјесто тадашњег предсједника Раде Спасојевића.
И тада а и данас клуб се налази у тешкој материјалној ситуацији. Општина нам помаже годишње између 2-3 хиљаде, и то нередовно. Осим општине других прихода нема. Остали у селу који имају новца њих спорт не занима. У клубу поред функције предсједника , кад затреба ја сам и тренер, економ, косач траве, сакупљач лопти и слично.
Ова година за клуб ће бити пресудна, у ситуацији смо да нас Савез жели избацити из даљег такмичења због тога што нисмо очистили дугове. И поред што сам у свом мандату помогао да се сагради свлачионица, паркинг и приступни пут пријети нам реална опасност да игралиште поново зарасте у коров. За ових шест година пуно сам се жртвовао а што су то моји Тутњевчани примјетили па су ме предложили за ово признање. Хвала им“.
Слободан Драгић: “ Ја сам син Душана Драгића. Тренирам таеквондо од 2010. године. Носилац сам црног појаса већ двије године. Од значајнијих успјеха могу истаћи друго мјесто на Балканском првенству 2014. године. Више сам пута освајао награде на првенству БиХ и Републике Српске. Овај спорт и ако је непозанат у нашем селу, ја га волим и бавићу се њиме све док будем могао. Идем у завршни разред гимназије, желим студирати криминалистику и мислим да ће ми овај спорт помоћи у томе. Хвала свима који су видјели мој рада и који су ме предложили за ово признање. Надам се да ћу у будућем времену кроз мој спорт још више прославити свој Тутњевац.“
На крају само можемо закључити да спорт у селу још није умро. Док је омладине биће и спорта. Док је омладине биће и села.
