У препуној сали ресторана „Гранд“ у Љељенчи, Саво и Гордана Гаврић прославили су вјенчање најстаријег сина Петра.
И ако Гаврићи живе у Љубљани већ 30 година, за родни крај и фамилију нису заборавили.
Петрова изабраница је прелијепа Словенка Зала Принчич.
Након ритуала по локалним а и новоприхваћеним обичајима званице су уз обилно јело и пиће и добре звуке Лекс бенда из Београда веселиле се до раних јутарњих сати.
Јуче, у својој 80.години умрла је Рајка Вукић супруга Милорада.
Сахрана ће се обавити из куће жалости на Великом гробљу са почетком у 13 часова.
Из себе покојница је оставила супруга Милорада и кћер Цвију.
Са сунчаним јутром у атарима нашег села почела је берба шљиве сорте Стенлеј.
Једна од омиљенијих сорти шљиве сазријевала је у сушним условима а што ће се посебно одразити на квантитет и квалитет плода.
У односу на прошлу годину, количине ове сорте шљиве у Тутњевачком крају могу се процјинити на око 150 тона a што представља смањење од 30 % у односу на прошлу годину.
Мраз, изостанак хемијске заштите и недостатак воде кад је стаблу било најпотребније су учинили своје.
Данашња цијена за конзумну употребу код три локална одкупљивача је утврђена на 0,65 КМ/кг.
Цјелокупан овогодишњи род биће пласиран на њемачко тржиште.
Радови на берби шљиве очекивати је да ће бити завршени за наредних 7 дана.
Општина Угљевик под слоганом „корак испред“ осталих финансирала је реконструкцију дијелове два некатегорисана пута на подручју нашег села.
Први представља дио старог пута који је водио од Чесама па према Малешевцима и то дионица од регионалног пута до Тешановића у дужини од 260 метара а други представља дионицу од Чеде Јокића преко Чардачића према Дубрави у дужини од 412 метара.
На неведеним путним правцима саграђено је 4 нова пропуста и уграђено 330 м3 ломљеног камена.
Планиране радове извела је фирма „Монт-градња“ а надзирала „Интер-градња“ обије из Угљевика.
Укупно цијена радова износила је цца 25.000 КМ.
Овим радовима омогућено је власницима шуме у захвату пута за Дубраву да лакше експлатишу дједовину а осталим грађанима прилику да своје смеће згодно одвуку што даље од куће.
Од памтивијека до данашњег дана у Тутњевцу се уочи великом православног празника Петровдана лилало.
Тако је и ове вечери,прво под јасеном Саве Тришина лиле су прве запалиле малене сестре Чолићке а затим код Јешића паријенце скупило се и старо и младо.
Била је то прилика да се после спарног и напорног дана традиционално изађе на раскршће и подрже млади у овом драгом обичају.
По броју лила,пажњи и посјећености од свих дијелова Тутњевца може се слoбодно рећи да су за сада Читлучани најбољи чувари ове прадједовске традиције.
После вечерашњег доживљаја дјечица су послала поруку да ће се у Читлуку још дуго лилати.
У шљивицима нашег Тутњевца јуче је почела берба шљиве сорте љепотицa. У односу на прошлу годину берба почиње са закашњењем од 10 дана.
Након бербе двије ране сорте ово је најзначајнија сорта у цијелом подмајевичком крају.
Шљива први дан откупа код хладњачара „Бојин“ постигла је цијену од 0,7 КМ/кг.
У наредним данима очекује се почетак бербе код осталих великих произвођача.
У последњим годинама у нашем селу а шире као да се цијели свијет преко ноћи преокренуо на своју страну.
Сад, када дјеца родитеље гледају са осјећајем тежине,када браћа нису браћа,када комшије завиде један другом, када је моба постала ријеч за крижаљке а сиротиња оличење немоћи,исмијавања и понижења у нашем Тутњевцу опстао је човјек који је показао да у њему куца још увијек велико срце.
Родио се прије 77 година у скромној кући великог Саве и честите Милке која након само три године са новорођеном сестром Драгињом умире.
Остаје сам са оцем.
Била су то ратна, сушна, гладна и гадна времена гдје се голим ногама прашина газила а кад је комад прове био слађи од самог меда.
У двадесетој години већ се оженио, убрзо дјецу доби па у бијели свијет да нађе срећу себи и другима кренуо.
„Радио, одрадио и зарадио“ како сам каже, довољно за себе и своју породицу.
Живио како је умио и мислио.
Након рада у Аустрији вратио се на родном мјесто да остатак живота проведе у миру и слози.
За кратко вријеме супруга умире, дјеца отишла својим путем ,здравље посрнуло а времешна старина још се неда.
У миру простране куће која зврљи празна проводи своје пензионерске дане.
Повучен својим великим срцем на глас комшинице експресно одлучује да припомогне, да обнови старо кумство и да мали Давид прими свету тајну крштења и као и сви овдашњи вјерујући хришћани.
Као и раније, и тада је одлуку донио сам. “Дијете није криво,треба у школу ићи а није крштено, ако га се је кум одрекао, ја нисам мога“ каже старац.
Крштење било, крштење прошло, кум сада иде у школу увелику, о оцјенама је још рано говорити, његово је да марљиво учи и да слуша свог кума.
Немајући мира, на поновни абер да се продаје кућа са окућницом одмах је реаговао и без устезања и питања икога дао 6.000 еура да помогне свом нејаком кумчету.
Овај поступак одјекнуо је селом као и до сада на два начина.
Родбина потпомогнута дежурним душебризницима је рекла да је баци паре, да је поступак прелио чашу и да му то не могу опростити а други су рекли оно друго.
Којих има више вријеме ће показати.
Повријеђен, наш саговорник каже „нећу стати на овом, осуђују ме они којим сам ваљао, мојим сам помогао,сад је ред на оне који немају, ја то могу, ја то хоћу“.
Овим дјелом кум је испунио своју свету обавези,на реду су ови други ако их има.
Једно је сигурно и Давид треба нормално да живи, док је кумова биће и Тутњевца.
У нашег Јована још увијек куца велико срце.
Данас је љето раним јутром стигло у наше село.Само још ученици Тутњевачке школе у дебелој хладовини коју су оставили још њихови дједови раздрагано трчкарају и са нестрпљењем очекују своје васпитаче па да уз присуство родитеља одрже традицоналну приредбу за родитеље и осталу господу од које овог пута нема ни трага.
Овим збиром ученичког стваралашта дјечица ће својим родитељима показати дали су у испиту зрелости прескочили још једну степеницу.
Двадесет ученика свих разреда пред још толико родитеља са своја три учитеља приказали су разноврсни програм пјевајућу,глумећи и рецитујући туђе али и своје млађане радове на задату тему.
Укупан успјех у протеклој школској је: одличних 9,врлодобрих 7 и добрих 4 ученика.
На понос родитеља,учитељице и цијелог села на протеклом школском тестирању из српског језика најбољи резултат са 93 (100) бода освојио је Драган Томић ученик петог разреда Тутњевачке школе кога је наставничко вијеће данас посебно похвалило.
На крају пригодног програма ученицима петог разреда а и будућим првачићима обратила се њихова учитељица Зора Латиновић ријечима:“Хвала родитељима и учитељима који су их учили, позивам дјечицу која одлази из ове школе да не дозволе осталим групама из сеоских школа да у Забрђу преузми њихову славу,покажите да сте бољи од других,покажите овим новим првачићима како треба марљиво учити и понашати се“.
У знак захвалности својим васпитачима, својим учитељима завршна генерација петог разреда написала је пригодне стихове које су уз громогласан аплауз а на пријатно изненађење њихових учитеља на крају програма прочитани.
Пјесма о школи види овдје!
Учитељ Вело види овдје!
Распуст је пред нама, одмор је до 1.септембра.
Кад је својевремено Мило Стојић посадио повећу количину јабуке, Тутњевачки узгајивачи шљиве су се нашли у чуду. Био је то, по први пут, на овим просторима излет у непознато.
Од тада до данас се показало да јабука може да опстане и донесе одличан принос на овим нашим пољанама и брежуљцима.
Вођен идејом да започне узгој јабуке на површини од 1,3 хектара, у овај посао се упустио млади воћар Дарко Милошевић.
На парцели поред самог пута, који од цркве води у долину, а коју је својевремено његов предак Симо купио од Салихбега са намјером да на њој засади шљиву што је давала најбољу ракију а која је стизала чак до Беча, сада се налазе шест сорти јабука разне животне доби.
Јабучак се простире у редовима на растојању од 0,8 метара и међуредном растојању од 3,5 метра или укупно 4100 стабала.
Ових дана приведени су крају радови на покривању цјелокупне парцеле заштитном мрежом против града и јаког сунца.
Треба истаћи да ово представља тек други примјер парцеле са оваквим видом заштите воћки у цијелом региону Семберије и Мајевице.
По казивању домаћина, којег смо затекли у воћњаку како са супругом врши завршно подешавање мреже, овакав начин узгоја јабуке представља новину у његовој породици коју ће временом проширивати, када дође вријеме за крчења шљиве.
На питање зашто шљива губи на примату, домаћин истиче да шљива има мала улагања али и мали профит док јабука има стабилнију цијену и бољу прођу на локалном тржишту.
„Сви велики играчи у воћарском бизнису саде јабуку а шљиву не“ истиче Дарко.
На констатацију да нове сорте траже више средстава Дарко каже: „Треба радити!
Треба улагати па да вам се врати добит.“, што је у Тутњевцу схваћено само у још пар породица.
Озбиљност у раду овог вриједног воћара Министарство пољопривреде је препознало и наградило тиме што је једину угљевичку аутоматску меторолошку станицу поставило у његов воћњак.
На питање о забринутости потрошача о великом хемијском третману воћа Милошевић одговора да ову јабуку једу и његова дјеца и да на његовом имању нема воћки које се гаје само за личне потребе.
Овај показни јабучак остављамо његовом власнику и врелим љетим данима, да уз помоћ система за наводњавање, до јесени произведу здраве, крупне и сочне плодове који ће мамити поглед сваког путника који туда прође.
Треба радити а зарада ће сама доћи!
