Годинама општинска власт под слоганом „Општина Угљевик за своју младост“ улаже средства да помогне развоју спорта у селима и тиме  останак и опстанак омладине у селу.

У последњој деценији Тутњевац је богатији за нову школу,терен малих спортова,финансијску помоћ спорту а у последње двије године овај циклус се завршава завршетком радова на изградњи нове свлачионице са приступним путем и паркингом.

Ово задовољство коштати  ће буџет општине  131.000 КМ.

Сви ови напори помало постају узалудни кад бројно стање у Тутњевцу је сваким даном све мање а то се види и  на локалном клубу који по први пут у својој историји  дугој 57 година нема довољно играча.Нема ко да брани боје Стријелца.

Испадањем из 4.лиге Републике Српске и хронични недостатак финансијских средстава доводи клуб на најниже гране,пријети му расформирање.

На данашњој  утакмици на игралишту „Просјека“ Тутњевчани су изгубили на свом терену од некаквог „БСК Лединци“ из Батковића са три комада у својој мрежи и тако завршили на последњем мјесту 4. лиге са само 11 (52) бодова.

Испали су.

Питање је коме у Тутњевцу данас треба фудбалски клуб, када по играче се мора ићи у Угљевик,Корениту или замисли Корај,када предсједник клуба мора лично да коси траву,кречи игралиште или чак да трчи по лопту. Све се у овом демократском свијету  „преврнуло“.Шта би сад рекли Илија,Саво,Ћуј,Кртица  и остале живе легенде нашег фудбала.

У овакој ситуацији оправдано је запитати се  чему ће сада  служити свлачионица или нови асвалтни пут.

Пут хоће добро доћи Милошевићима,Секулићима и осталим ићима када крену у њиву а свлачионица остаје да се види.

Да ли смо џабе кречили ?

У току су радови на поправци пута Црква-Шумарница поред чесама у дужини од 580 метара.

Општина Угљевик примила се обавезе да поправи некадашњи царски пут који је изградњом обилазнице напуштан прије 60 година.

Овим радовима планирано је утрошити 25.000 КМ, а који се односе на ископ одводних јарака,изградњу новог пропуста код Милкине штале  и насипање коловоза у количини од 300 м3 дробљеног камена.

Извођач ових радова је „Монт-градња“д.о.о. из Угљевика а контролу изведених радова у име Општине врши Интер-градња“д.о.о. из Угљевика.

Пут пролази поред извора зв. Бегове чесме који одаје утисак да више ником  није потребан.

Из извора се стално „ватало“ али старац се грчевито борио са свим досадашњим насртајима од прије Едхембега  до данашњих дана.

Интерсџије за овај пут а ни Општинска власт не сјетише се да је поред поправке пута потребно средити и околину,угладити стари извор.Ваљда је заслужио.

Од како су престали путници свраћати,од како је престала литија на њега долазити и како су ђаци сишли у долину извор је препуштен самом себи.

Било како било извор ће све Тутњевчане надживјети то је сигурно а путева ће бити док буду били потребни.

Сунцем окупана Тутњевачка долина,цвркут птица на све стране,Тутњевчанке  журе да поспреме по кући, да намире марву па брже боље код фризера или шминкера да се мало удесе,да данас заблистају,да изађу међу свијет да буду виђене и да виде.

Данас у породици Ђокић је велико весеље, Радован и Мара удају јединицу Василију.

Василију су Тутњевчани мало познавали,родила се,одрасла,момка нашла и скрасила се у Салзбургу али Тутњевчани добро познају, цијене и поштују њеног оца, њиховог Мачка.

Подне је већ увелико,сунце је на врхунцу,пржи,зној кипти али ништа не смета њиховим комшијама,пријатељима да испоштују домаћина,да му увеличају весеље.

Сјатио се цијели Читлук,нове комшије,пријатељи из Аустрије и наравно сватови из Обудовца.

Шатор и послуга познатог Страје био је таман да прими 500 званица.Уз традицонални јеловник,насушно потребно хладно пиће  госте је  забављала естрадна умјетница Ћана.

Својом игром и пјесмом сватови су у Тутњевцу оставили посебан утисак.

Овај  догађај ће се дуго препричавати и памтити.

Радован и Мара остају да пензионерске дане проведу у миру и здрављу и чекају следећу радосну вијест из те Аустрије.

Оде још једна Ђокићка. Оде свом изабранику  Цвијану.

Фудбалери „Стријелца“ на свом ингралишту,пред својом публиком по идеалном времену нису успјели да надиграју укипу „Милоша Обилића“ из Јање.

Овим поразом чврсто су се стабилизовали на последњем мјесту табеле.

Разлози овакве игре могу бити разнолики.Један од могућих је утицај недавно прошле сеоске молитве и ко зна шта још ?

Сам резултат од 2:5 мање је битан.

Тутњевачки завјетни дан, од давнина се „прати“ на данашњи дан,Спасовдан.

На данашњи дан прошлог вијека била је прилика и обавеза бар једног „чељадета“ из куће отићи у цркву и помолити се за љетину,здравље рода и порода,уписати прилог за помен мртвих и здравље живих,срести старог познаника,јарана или јараницу,питати за здравље,чути добар савјет  за спремање  љетине.

Прошло вријеме,прошли обичаји,стигле нове генерације,стигли нови обичаји.

Служба у храму Покрова Пресвете Богородице уз саслужење свештеника Бранислава Рађена одржана је у полупразној цркви уз присуство само  неколико десетине вјерника.

Већа живост на сеоским путевима могла се примјетити у послеподневним часовима када су рођаци „нахрлили“на молитвени ручак.

Млада прасетина,млади краставци са мало сира  и црног лука најбоље су зачињели данашњу светковину.

У смирај дана,поново су се тами облаци надвили  над Тутњевцом.Опет ће невријеме.Задовољна родбина одлази својим путем.

Пред нам је љето, ускоро ће Тутњевчани  осјетити поруке данашњег молитвеног дана и из њих извући поуке.

Данас је Спасовдан, четрдесети дан након Васкрса,молитва Тутњевачка.

Служба у храму Покрова Пресвете Богородице почиње у 9 часова.

Након службе у Тутњевачким  домовима приређује се  молитвени ручак.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ !

БАЛАТУН-СТРИЈЕЛАЦ          3:0

СТРИЈЕЛАЦ-ПРИБОЈ             0:6

Давних осамдесетих година прошлог вијека када је пола села имало засађене јагоде од којих су  узимане прве паре,Тутњевац је постао познат чак до Љубљане.Тада су ти чудни слатки црвени плодови завршавали на трпези словеначке господе (другова).

Био је то напоран,мукотрпан  посао без савремене технологије заснован на физичком раду од јутра до вечери.

Избијањем несретног рата, јагодњаци су зарасли у коров,пласман јагоде је у потпуности стао а у послератном периоду само је породица Јовановић покушала да обнови производњу али је након неколико година одустала од овог тада рђавог посла.

Кад су сви одустали, сматрајући да у овом послу нема новца у породици Микановић ипак нису мислили тако.

Млади нараштај, браћа  Стефан и Арсен Микановић латили су се пољопривреде.И ако „градска дјеца“,није им било тешко да на својој дједовини, на парцели идеалној за јагодњак,у центру села, за примјер  млађим Тутњевчанима засаде 10.000 садница на површини од 2 дунума и  да у цијели посао уведу нову технологију.

За разлику од некадашњих јагодњака  гдје су главне сорте биле зенга зенгана и покахонтас на њиховој парцели засађење су двије најновије сорте које дају екстра крупан и укусан плод.

Микановићи су овај пут одлучили да њихова јагода мора бити у потупности еколошка.

Хемијска заштита је овдје  забрањена.

Прихрана се врши системом за заљевање и то искључиво копривом  и ништа више.

Како је садња извршена прошле јесени у току је прва година бербе.

Данас се бере треће коло.Плодови су  здрави и одлични.

Цијена јагода у односу на прошлу годину је нешто нижа,тренутна цијена је 3 КМ.

Очекивати да неће падати испод  2  КМ.

По ријечима домаћина досадашње улагање од 5 000 КМ ће се исплатити у првој години а берба предстоји и у  наредне двије године.

Ово је  нови покушај,новог нараштаја да јагоде у Тутњевцу заузму мјесто старе славе.

Ако се нисмо касно сјетили.Док су се Тутњевчани вртили у круг ( гледали у термоелектрану и државни буџет) комшије су далеко отишле у производњи јагоде на  овом простору.

На крају браћи Микановић треба честитати на  вољи за повратак пољопривреди а  надамо се и селу.

На оба меча Стријелац је и овај пут изгубио истим резултатом 2:1.

Сутра са почетком у 17 часова екипа Стријелца из Тутњевца гостоваће екипи Новог Доба из Чардачина.

Биће то судар прво и задње пласираног на табели.

Домаћини ће побједом жељети у већи ранг а гостима повољан резултат може само  спасити част.

Исти дан са почетком у 10 часова омладински састави обије екипи одиграти ће свој меч на игралишту „Просјека“ у Тутњевцу.