Јутрос је Данијела супругу Мирославу родила кћер.
2020. године родила се Елена а јутрос је на овај свијет дошла Леа.
Нека је са срећом Секулићи!
Јутрос је Данијела супругу Мирославу родила кћер.
2020. године родила се Елена а јутрос је на овај свијет дошла Леа.
Нека је са срећом Секулићи!
Синоћ у 69 години умрла је Драгица Петровић, супруга Живана.
Сахрана ће се обавити сутра, 24.07.2024.године у 12 часова на Малом гробљу.
Покојница је оставила ожалошћеног сина Миладина, сестре Славку, Ангелину и Борку.
Данас, у 85. години умро је Ђорђија зв. Ђојо Секулић, син Душана и Љепосаве.
Сахрана ће се обавити на Великом гробљу, сутра, 11. 07.2024.године у 12 часова.
Покојиник је оставио ожалошћене синове Саву и Љубу.
Јутрос, у 75 години умро је Алекса зв. Ацо Милошевић, син Гавре и Цвијете.
Сахрана ће се обавити, сутра 23. 05. 2024. годину 13 часова на Великом гробљу.
Покојник је оставио ожалошћеног сина Гавру, кћeр Анђу, и супругу Илинку.
Данас, у 80. години умро је Славко Драгић, син Глише и Данице.
Сахран покојника обавиће се сутра, 18. 05. 2024. године у 12 часова на Малом гробљу.
Покојник је оставио жалошћене синове Драгу и Милана и супругу Цвијету.
Пролази Васкрс. Пролази Св. Ђорђе. Остаје сјећање на протекле празнике, сусрете, иће, ладно пиће и неизбјежна славска прича и „јадиковка“.
Данас о једној од њих која многе који су се силом прилика нашли у тој ситуацији жуља и у којој сам недавно био судионик.
Славиша Ђокин, враћајући се из друге смјене својим аутомобилом налети на возило другог учесника који му је одузео првенство пролаза и би шта би. Славиша добро се полупао. Била полиција, одрадила своје, али ево већ 32 дана наш Славиша не може ништа да уради са возилом.
Нема процјенитеља, возило стоји, кисне, пропада, требају му новци, треба друго возило, …
У полицији му увијек кад оде кажу „“чека се мишљење доктора из болнице “.
Истина је, и сам сам био у тој ситуацији.
Кад учесника у удесу хитна довезе у болницу дежурни доктор утврди дијагнозу, пропише лијечење а ваљда одмах окарактерише врсту и обим повреда. Све то у базу података унесе, потпише, удари печат и готова ствар.
Тако би то ваљда требало бити?
Али у нашој болници није тако. То се носа тамо, овамо, вјероватно да се мало (мјесец дана ) кисели, да се види исход лијечења повријеђеног, хоће ли повреда којим случајем прећи из теже у лакшу и не дај боже обратно.
Тако је до сада било код старог директора болнице. Стигао је нови.
Шта он на ову тромост каже? Може ли се ишта убрзати та процедура?
За нас Угљевичане Бијељина није близу. Молим колеге из округа, да приупитају новог директора о овој теми која је свакако битна за сваког који се невољно затекне у њој и тад осјети шта је држава.
Шта на ово каже гласноговорник наше Болнице?
Вријеме је новац!
За сутра у 11 часова заказана је сједница Скупштине наше општине са једином тачком дневног реда „Комсар“.
Такође, за сутра у исто вријеме рудари су заказали своје протесте испред зграде те Скупштине.
И једни и други кажу, (казати ће) да се боре да Експлатационо поље „Угљевик Исток 2“ припадне садашњој РиТЕ Угљевик и самим тим се омогући да садашње постројење настави са радом и даље (до 2050).
Од ове садашње приче ништа не би било да се прошле године рудари нису побунили и све ово „закували“. На почетку стидљиво, тражећи да се како они кажу“ обезбиједи довољна количина угља за продужетак рада садашње термоелектране“.
Ко није из те приче може слободно да закључи да од Комсара „треба“ откупити то дато право које је више пута мијењано и дотјеривано на „обострано“ задовољство, и Владе и Комсара.
У том мијењању ишло се до тога да је постала тајна шта су се Влада РС и Комсар договорили (уговорили).
Млађим читаоцима ових редова да би било све мало јасније вратити ћемо се у 2011. годину.
Прије 23 године, 16. јуна 2011.године Влада Републике Српске на тражење РиТЕ Угљевик даје сагласност да се оснује „Комсар“, и то „РиТЕ Угљевик „ 10% и „Комсар“ Никозија 90% власништва а што је и потврђено на ванредној Скупштини акциноара РиТЕ Угљевик шест дана касније (21.06.2011).
Остаје нејасно, ко је тражио да се оснује заједничко предузеће, директор РиТЕ или предсједник Скупштине акционара?!
Тадашња Скупштина акционара овлашћује Анту Гајића и Милутина Тасовца да испред фирме потпишу Уговор о оснивању заједничког предузећа.
Овим Уговором од 7. јула оснивачи у Бијељини праве заједничко предузеће са сједиштем у Бањој Луци.
Заједничко предузеће има Управни одбор од четири члана. Испред „РиТЕ“ од тада до данас је Милутин Тасовац.
Ко је боље читао тадашње вијести одмах је из овога мога понешто да закључи.
Инвестиција милионска је у Угљевику, а сједиште дирекције је 220 километара даље!?
Да ли је овако било а и данас јесте због објекта или менаџмента?
Након тога закључења заједничког уговора наступају даље опште познате радње.
„Комсар РС“ креће у сакупаљање документације. Тадашњи радници РиТЕ гунђају. Руководство општине противи се оваком развоју догађаја тако што у, 2012. години наручује мишљење професора Милојевића под називом „Опасна превара“ са поднасловом „ Параноја власти“ који на крају свог виђења ове теме каже да је у питању превара, да се нова електрана неће градити, него ће се радити на томе да се постојећа финансијски уништи и да тиме „Комсар РС“ лакше преузме рудник и рудно богаство на овој територији.
У наредним годинама Комсар РС врши истражне радове у Пељавама и на Истоку, славодобитно објављује да је пронашао значајне количине угља и да креће са припремним радовима за нову ТЕ.
Садашња РиТЕ губи дио екплатационог поља Угљевик Исток а дио око Старог Угљевика задржава.
Граде се радничке бараке, купује се земља и равна се плац за будућу ТЕ.
На том плацу извођач радова проналази руду (угаљ) , у мањој количини. Умјесто на депонију исту шаље за Тузлу да се провјери горивна моћ исте.
Резултат те „моћи“ није никад објављен?!
„Комсар РС“ гради обилазне, локалне путеве крај Курјака и као Мукати уз сагласност Скупштине општине и услов да када се путеви заврше исте предају Општини на даље кориштење и располагање.
Путеви завршени, отворени али још нису предати, па се тако саобраћај одвија по приватној имовини „Комсара РС“.
Све је ово добро док неко не настрада. А кад се то евентуално деси, гдје је био грађевински испектор?
Зашто је дозволио да се грађевина стави у употребу мимо процедуре или инспектор не зна да ова грађевина и постоји?
Ко треба да му дојави!?
Гдје је био директор Комсара, зашто је дозволио саобраћај?
У том случају шта ће оштећенима рећи њихово осигурање?
Након тих дешавања, радова, наступа затишје. Све се зауставља.
Тако то стоји све до прије пар мјесеци када на видјело излази нови план „Комсара“.
Иде се на смањено поље експлатације од само 108 хектара у наредних пар година.
О новој електрани више нема приче.
Сада на сцену ступају радници, првенствено Рудника. Њих мања група покреће то питање, прво међу собом па затим причу шире на цијели Рудник.
Убрзо ово питање постаје доминантно у цијелом предузећу и општини.
Рудари траже довољне количине угља за несметан рад електране!
У два наврата Синдикат организује штрајк испред управе.
Штајкачи ради угља а они други да буду виђени, усликани (може затребати доказ) излазе пред Управу.
Управа немоћна, баца лопту на министра и Владу.
Министар у два наврата смирује страсти, доноси закључке, обећава…
Група незадовољних исти дан руши договор са министром.
Поједини одборници траже да о „овоме“ расправља локална Скупштина.
Скупштинско руководство прво одбија, а након тога се предомишља и заказује сједницу за сутра, уочи празника са једном једином тачком а без припадајућег материјала (предлога).
Здраворазумски гледано предсједник је попустио и одлучио да се може о томе расправљати (причати) а шта већина као и увијек до сада одлучи тако ће и бити.
О чему ће се сутра расправљати, причати или предизборно критиковати (међусобно оптуживати) , грађани неће знати.
Јавног преноса „неће“ бити и ако је сједница „јавна“.
Можда је и боље, биће мање шупље приче коју неће имати ко да прогута а и засједање ће краће трајати.
Ко се разумије у надлежности локалног парламента каже да Скупштина не може овдје ништа да нареди.
У овом случају ако хоће може да:
Поред заказане скупштине, за сутра у исто вријеме рудари заказују протест на Тргу, испред зграде Скупштине под називом „Стоп крађи Угљевика“!
Ко и о чему ће на истом говорити може се видети такође сутра у 11 часова.
Ко или шта се краде у Угљевику!?
Данас, у 67. години умро је Млађен зв. Маћо Томић, син Станке и Зорке.
Покојник је оставио ожалошћеног сина Мирослава, кћи Боју, супругу Ђуку и сестру Боју.
Сахрана ће се обавити сутра, 25.04.2024.године у 12 часова на Великом гробљу.
Данас, у 85 години умрла је Ружа Секулић, супруга Ђорђија.
Покојница је иза себа оставила ожалошћеног супруга Ђорђија, синове Саву и Љубу.
Сахрана ће се обавити сутра, 26. 03. 2024. године у 12 часова на Великом гробљу.
Данас је 19. март.
На данашњи дан, прије 80 година, била је недеља. Снаге 13. СС Ханџар дивизије на свом путу од Брчког према Семберији и Мајевици извршили су страшан покољ у готово сваком мјесту на које су наишли.
У прва три дана највише су настрадали грађани Вршана и Забрђа а на данашњи дан и наши Тутњевчани.
Снаге те злогласне јединице, наступајући из три правца (Кораја, Бобетина Брда и Забрђа), спојиле су се код наше цркве гдје су основали свој логор а наш храм претворили у коњушницу.
Тог несретног дана, преврнули су сваки камен, сваку кућу тражећи устанике, тражећи партизане који су се повукли прво на Обренову косу а затим према Мајевици.
Кад нису нашли оно по шта су дошли, свој „војнички бијес“ испољили су на недужном становништву нашег села.
Те недеље на свом кућном прагу убијени су: Ђорђије Спасојевић, Милорад Јешић, Ђука Јешић, Драго Спасојевић, Михајло Благојевић, Теодор Николић, Ђорђије Николић, Гоја Николић, Панто Шешлић, Ђоко Миловановић, Томка Миловановић, Петра Миловановић, Аница Миловановић, Јела Лазаревић, Боро Михајловић, Јово Гагић, Митар Гагић, Милојко Петровић, Ђоко Гајић, Милан Миловановић, Ђорђије Мојић, Рија Мојић, Стоја Глигоревић и Драго Ђокић.
Укупно 24 наша мјештанина.
Након страдања из новембра 1941. године од стране комшија из Кораја ово је било друго велико страдање наших мјештана-цивила у Другом рату.
Да се не заборави!