Јутрос,  у 63. години напустио нас је Вајо Глигоревић, зв. Шугарац син Драге и Руже.

Покојник је оставио ожалошћену кћер Марију и сестру Славицу.

Сахрана ће се обавити сутра, 11. 10. 2023. године у 12 часова на Великом гробљу.

Вечерас на свијет је стигла Ана.

Ана је стигла на радост сестре Софије, мајке Драгане, тате Мирослава и наравно свих Кокића.

Добро нам дошла Ана Николић.

Срећно „подерани“ тата!

Јуче, у 84. години напустила нас је Живка Глигоревић, кћи Неђељка.

Покојница је оставила ожалошћене синове Јована и Зорана.

Сахрана ће се обавити сутра, 10.10.2023.године у 12 часова на Великом гробљу.

У породици Јовановић још једна принова.

Стана је супругу Далибору прошле година родила кћер Теодору.

Синоћ је на овај свијет  дошла још једна кћер.

Стигла нам је Тамара.

Добро нам дошла Тамара Крстић!

Јутрос, у 70. години умро је Живан Петровић, син Јована и Анђе.

Сахрана ће се обавити сутра, 05.10.2023. године у 12 часова на Малом  гробљу.

Покојник је оставио ожалошћеног  супругу Драгицу, сина Миладина,оца Јована, брата Перу и сестру Живку.

Јуче, у  87. години умро је Томо Гаврић син Боже и Рајке.

Покојник је оставио 0жалошћеног сина Мирослава, кћер Мирјану, браћу Митра и Драгу.

Сахрана покојника обавиће се данас, 13. 09.2023. године у 12 часова на Великом гробљу.

Данас ја Св.Агатоник-Арлијевдан.

У кућама Ђорђија, Мирка и Обрена Спасојевића,  Жике, Трише, Милета, Томе и Бошка Симића,  Петра, Славке, Жикице, Стоје, Радивоја, Милана, Далибора и Славке Јовановића, Саве Кнежевића, Јакова, Петра  и  Илије Гагића, Василија, Пере и Вукосаве  Перић, Живана, Јована, Раје, Милана, Миладина, Ђорђа, Бранка, Милета, Саве, Зорке и Раје Петровића, Славице Струбер, Ристе Симикића и Драге Секулића слави се крсна слава.

Срећна слава домаћини. Данас да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се пиће добро служи, да у кући цвјета слога, нека имате  здравље и дар од Бога!

По дефиницији: чудо је неуобичајна појава која код  већине изазива чуђење, знатижељу и дивљење.

Од прије десет дана таква појава се десила и у нашем селу.

Живимо у времену када сва омладина и квалитетна радна снага, из нама знаних разлога, одлази из нашег села својим путем а како се то некада звало „трбухом за крухом“.

У овој години, пуној изненађена, први пут се десило да од како школа у нашем селу постији нема дјеце за први разред.

Село се видно празни али има и обрнуто.

Прво нам се најавило  досељавање  породице Драгичевић. Данас, ново дивљење!

Породица Гајић, која се након година проведених у Аустрији вратила на родно мјесто свога оца, свекра и дједа Миле да покушају наставити тамо гдје је он прекинуо прије више од тридесет година.

Тихо, ненаметљиво, весело, са новим погледом на живот и са другачијим  радним навикама глава породице подржан супругом Данијелом , покренуо је у Угљевику  бизнис за који се школовао у Аустрији.

У Угљевику, код „радара“ отворио је аутомеханичарску радњу за овдашње прилике мало чудног назива „Macarte”.

У радњи нова опрема, два пуњача климе, најновија дијагностика и све што треба за квалитетан рад.

Поред аутомеханичарског занимања мајстор  Љубо ће вршити и вулканизерске услуге, како се то данас ради  на западу.

Пред Гајићима остаје наредна година како сами кажу, да виде да ли овдје има наде или се морају вратити тамо гдје су почели.

Надајмо се да ће њихови синови Теодор и Максимилијан уз подршку бабе и дједа сачувати огњиште од заборава као што су то чинили њихови претци  а што је била главна жеља њихових родитеља која се полако остварује.

До тада пратимо њихов рад, навијамо за њивох о(п)станак и саучествујемо у свакодневном животу у нашем Тутњевцу.

Од  давнина у нашем народу постоји израз „купити мачка у џаку“, купити нешто на невиђено  или купити нешто виђено али несигурно, замаскирано.

Како тада тако и данас, само сада много умотаније, неамазаније и свакако „штетније“ по купца.

Прије неки дан, возим се као сувозач за Бијељину. Сад безбрижно заваљен у сједиште мерцедеса, чаврљам са возачем и полако јездимо ка граду. Идемо на  безбрижни састанак.

На улазу у град продају се возила, половна или рабљена како их ко зове у овој држави.

Мој возач заустави возило, изл′еће и пређе на ауто-плац са десне стране. У дворишту куће двадесетак возила збијана једна до других. Око једног голфа 6 обиграва муштерија а за њим трговац. Мој возач уђе да вити једног теренца, каже хоће унуци, скоро положила па треба ђед да је обрадује.

Ја изађох из возила, не улазећи у двориште наслоним се на тарабу и погледом шарам преко гомиле возила. Примјетим да ни на једном возило није истакнута цијена. Хајд, помислих  није то ни битно. Коме треба возило нека пита. Тако и ја приупитах за тог голфа, трговац к′о из топа 16.500.

Настављамо даљу конверзацију. Тражим још информација: битних, битних и то како, по којима ћу „провјерити“ шта је у том „џаку“.

Даље питам: „Је ли ово продаје правно лице? Хоћу ли за купљено возило добити рачун у којем ће стајати цијена коју сам платио? Хоће ли у рачуну писати километража која је на сату у моменту преузимања возила? Има ли возило скривених мана…“

Продавац се трже. Види да ја постављам, бодем са тешким питањима. Љутито ме питата: „Гдје ви радите? У полицији, инспекцији или…. Не, кажем му ја, ја сам матичар, радим у општини“. Након краћег ћутања и мог поновног инсистирања каже ми да морам дио новца платити на рачун а дио у кешу. Дио који иде на фактуру  бити ће уписан на исту а кеш, на руке – онако. На фактури неће бити уписана километража, јер за Бога то није битно.

Обојица видно разочарани, свако на  своју страну.

Трговцу остаје да размишља који је овај што пуно пита а мени да нађем трговца који пристаје на моје услове.

Ради бољег разумијевања да поновим, објасним читаоцима ових редова „моје“ услове како би сутра избјегао „мачка у џаку“:

1. Куповати возило од правног лица. Разлог што исто има чим гарантовати, ако се покаже да ми је продао „мачка“.
2. У фактури, рачуну обавезно приказати комплетну цијену. Разлог – уколико дође до верге, да се може вратити, наплатити цијели износ који сам платио. Суд само вјерује рачуну, а и што би учествовао у крађи ПДВ-а за туђи интерес.
3. У фактури обавезно да пише километража. Разлог – да ако сутрадан утврдим да сам купио „мачка“ да могу тужити продавца-фирму и тражити враћање возила или смањење цијене због тог битног недостатка.

Данас, свако ко купује возило гледа да не буде преварен.

Хоће да зна шта је у „џаку“.

Закони по овом питању у нашој „држави“ постоје и на страни су купаца. Т

Трговци их морају или требају поштовати, констатовасмо у „Ланч бару“ на крају састанка са проф. Василићем чија је то данас специјалност.

Данас је Св. Илија Громовник – Илино.

У кући Милована Павловића слави се крсна слава.

Нека му Бог подари здравља, слоге  и среће  и да много година слави своју славу у миру и радости.