Данас се навршава 80. година како су партизани први пут ослободили  тада Колону, некада Угљевик а данас ништа!?

Кажу, тог дана Војвођани са домаћим устаницима први пут су заузели тада Смодишево упориште које је било ограђено у бодљикаву жицу од више редова.

У част тог догађаја ондашње руководство општине је тек 1953. године  саградило спомен-обиљежје у парку испод тадашње зграде општине.

Године прошле, поштоваоци тог догађаја су се окупљали на данашњи дан да обиљеже догађај све док нису дошле нове генерације које су општину пренијеле у забрђско поље а споменик оставиле још 15 година да самује на мјесту из кога су полако сви отишли.

Тек 2009. године удружење грађана је потпомогнуто тадашњим руководством РиТЕ а на прећутну сагласност општинских власти  то обиљежје пренијело на нову, садашњу локцију.

Тамо негдје иза зграде Дома културе, поред контејнера, на ћошку парка на мјесту које му и припада по одлуци садашњих генерација.

Тај догађај ево већ 33. године више није службено од значаја за грађане општине Угљевик.

И поред тога, поштоваоци дјела тих устаника којих  у Угљевику још увијек има, и они ће се данас у 18 часова окупити, тамо поред кафане да обиљеже за њих значајан дан.

Хоће ли се та акција  „црвених“  вратити у календар значајних догађаја за нашу општину, зависи од садашњих црвених?

„Како су се борили, тако су и прошли. А и данашњи црвени изгледа, немају  ништа заједничко  са оним црвеним “ рече ми један борац и оде својим путем у Атлантиду.

Колона бб – Угљевик – Колона?

Јутрос,  у 86. години умро је Вукашин Милошевић син Миће и Даринке.

Сахрана ће се обавити сутра, 03. јуна 2023. године у 13 часова на Великом гробљу.

Покојник је оставио ожалошћену супругу Љубинку, синове Миодрага и Љубомира и кћер Радмилу.

Синоћ, у 83. години престало је да куца срце Јована Сајина.

Отиша је још један од нас из групе која је својевремено отишла тбухом за крухом, и који се вратио да приведе крају свој живот тамо  гдје се родио, тамо гдје су завршили  и сви остали његови Михајловићи.

О његовом животу, раду и људском дјелу могло се прочитати овде под  насловом „ВЕЛИКО СРЦЕ ГРЕШНОГ ЈОВАНА“

Покојник је оставио сина Славку и кћи Милку.

Данас је Св. Георгије-Ђурђевдан.

У кућама Петра, Неђе, Бранка, Цвике,Ђорђа, Лазара, Живана, Ђоје, Спасоје, Рикија, Душана, Миливоје, Васе, Јована, Ђорђије, Ратка, Цвјетка, Марјана, Луке и Обрена Михајловића,  Неђе, Саве, Славке, Цвјетка, Василије, Станке, Ивана, Миленка, Среће, Милорада, Николе, Стане, Драге, Вукашина, и Мирослава   Гајића, Митра, Пере, Миодрага, Цвијетина, Петка, Јеремије, Гоје, Петка, Вељке, Илије, Јована, Зорана, Ваје и Симе Глигоревића, Алексе, Дарке, Драгице, Трифуна, Лазара, Миодрага, Љубомира, Саве и Добринке Милошевића,  Драге, Душана, Руже и Петра  Мојића,  Бошка, Томе, Митра, Сретена, Ђорђије, Миладина, Миливоје и Теодора  Николића, Микана,  Миливоје и Ђоке Симикића, Славке, Илије и Раде Драгића,  Слободана, Милорада, Стеве и Спасоје  Марковића, Јове и Саве Лазића, Милорада и Јосипа Лакића, Марјана, Милке и Марјана Миловановића, Василије Ђојића, Миливоје Ђурића и Љиљане Обрадовић данас се слави крсна слава.

Нека им Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година славе своју славу у миру и радости.

У Републици Српској, па тако и у нашој општини, живе грађани који имају своје комуналне потребе.

Треба им струја, вода, канализација, одвоз смећа, уклањање паса луталица, гробља, одржавање путева и све оно што је заједничко и што би требало да нам нам живот олакшава.

За све ове заједничке комуналне потребе задужена је наша општина.

Како је то регулисано законски?  Каква су ту правила која би требало да важе за сваког исто?

Данас о комуналним услугама.

У Републици постоји Закон о комуналним дјелатностима. Наша Скупштина је основала  фирму (Компред) да грађанима обезбјеђује воду за пиће, одвози комунални отпад и преузима, решава нашу отпадну воду.

Како то решава сви знаји и виде, наравно ко хоће и види!

За те потребе,  а како закон налаже скупштина је донијела Одлуку о комуналним дјелатности на подручју цијеле општине Угљевик.

У тој одлуци стоји да ће се вода испоручивати, смеће сакупљати и фекална канализација пречишћавати и одводити са територије цијеле општине.

Након толико година и датих буџетских пара још увијек није тако.

Смеће се још налази по шумама и потоцима наше општине која хоће да развија туризам. То је знак да се исто не одвози од сваке куће.

Воду у појединим селима испоручују (одржавају, наплаћују и на свој конто мећу  физичка лица), а плаћа ко хоће хоће, а ко неће и не мора. Кад загусти, као у Доњој Трнови, Мезграји, Тутњевцу, Мелешевцима,Средњој Трнови,  онда дај са заједничког буџета  (дај Начелниче паре да се пумпа купи, да се струја плати, да се намири мањак па опет по старом). Код оваквих је цијена воде у односу на остале упола мања?

Трећа услуга пречишћавање и одвођење отпадних овода. О тој услузи се нема ништа рећи, осим да неки грађани Угљевика то плаћају а ни сами не знају за шта плаћају, што  и како.

Закон каже да град треба да има пречистач, а остали непропусне септичке јаме па кад се исте напуне да цистерна ту јаму усиса и садржај одвезе до пречистача.

Тако сад није, хоће ли икад тако бити, питање ће сачекати наредне локалне изборе.

Ова  тема не бих изазвала пажњу код оних корисника којих се тиче да Компред не тражи повећање својих цијена услуга.

Упоредни преглед садашњих и нових цијена може се видети овдје.

Пажљиво изчитавајући нови цјеновник може се примјетити да није са у питању просто повећање цијена да ту има „мало“ прекомпозиције корисника  из скупље у јевтинију групу и обратно.

„То што предложене цјеновник није су складу са чланом 52. Закона заштити потрошача и чланом 13. Одлуке о комуналним дјелатностима, то сада није битно. Битно је да овај предлог прође на сједници, а који буде од корисника незадовољан нека се жали и тужи“ рече ми јуче у пролазу један одборник, окрену се и оде својим путем ка хотелу.

Хоће ли бити тако видјети ће се у сриједу кад засједа Скупштина.

Туци коња који вуче, вазда се говорило у нашем народу.

Па макар цркао коњ!

Газда сигурно неће.

Да не остане загонетка, или ова објава  недоречена, ево  објашњење:

Чланом 13. Одлуке о комуналним дјелатности региласано је да  се вода наплаћује по метру кубном утрошене воде каја је измјерена путем иструмента зв. водомјер. Истим прописом није реченемо како се вода наплаћује од корисника који нема водомјер, живи у колективној згради и цијела зграда има један водомјер. Како се сад нплаћује то сви знају.

У сваком рачуну који корисници добијају има и ставка на редном броју 3. „водомјерна јединица“ а у овом предложеном решењу је нема. И у Прњавору,Зворнику и другим општина је више нема.

Да ли то значи да и у Угљевику је више неће бити?

Је ли и то комунална услуга? 

То се некада у народу звало   „намет на вилајет“ а сада се може по новом назвати „порез на будале“!?

У  истом члану регилисано је да сакупљање и одвоз комуналног отпада се наплаћује по броју чланова  домаћинства у колективном и индивидуалном становању по врстама пословних објеката и ванредни превоз по контејнеру.

Када се погледа новопредложено рјешење,  Цјеновник за који се тражи сагласност то нема никаве везе са прдходно цитираним прописом.

Код цијене воде наведе су три групе, а општински пропис каже само једна група (по кубику утрошене воде свима исто)?

Код канализације пропис каже само кубни метар. Чега кубни метар? И поново три групе.

Питање: Ко је дужан да плаћа одвод прљаве воде у Јању.

Само Угљевичани  или и грађани Обријежи, Равног Поља и Богутовог Села. И њима је ономод општина припомогла, „прогледала“  да се ријеше прљавштине пред својом кућом.

Ко њихову канализацију одржава?

Код сакупљања и одвоза смећа пропис одређује групу „по врсти пословних објеката“.

Овај термин у прописима Републике Српске је непознат. Ако се мислило по врстама регистрованих пословних дјелатности онда уреду, само је требало тако и написати.

У тачки Б, на редном броју 2. од 01. 05. 2019. године уведена је нова група  „домаћиства у којима се повремено борави“.

Истина, таквих случајева има. Закон је  регулисао како се то спроводи.

Врста пословног простора  „мања продавница, већа продавница, спортско-рекреативни центар -канцеларија, мање самопослуге, грунтовнице, већи и мањи бифеи, нешто слично мегамаркету, основна школа, хотел, велики привредни субјекти, веће и мање безинске пумпе“ нису у складу са чланом 13. Одлуке.

Како се комунална услуга пријављује и одјављује прописано је, само теба то примјенити.

Разумски читајући предложено рјешење може се закључити да је исто састављено по систему „Ако прође, прође“.

Ако је то икоме битно?!

Шта о свему овоме мисле наши одборници, знаће се у сриједу!?

Ноћас, чим казаљка сата пређе у нови дан у нашем Угљевику, на магистралном путу некада М18 а данас М1 113 (магистрални пут првог реда, ознаке 113) на мјесту зв. „Код вулканизера“ службено почиње са радом једини стационарни радар на подручју наше општине.

Након три године пројектовања, монтаже и испитивања долази прва ноћ у којој ће се видјети је ли исти испунио своју сврху постојања.

Чим сване први радни дан, службеник у нашој станици моћи ће да очита како су се возачи понашали на дионици од семафора  до „Транспорта“ и обратно.

Црни стуб са жутом траком при врху је ту, на прозорчету црвена лампица жмирка и показује да је справа у функцији.

Знакови ограничења и обавјештења су  П.С.-у,  код Батана и Жике Зекића.

Знак каже не више од 60 а може и до 70, а већ са 71 иде казна.

Након  почетка рада, којима није јасно да ли осим  мјерења брзине возила биљежи и  истеклу регистрацију, разговор телефоном, везање појаса, звјерање около и брзину у паралелним улицама  убрзо ће бити јасно.

Све ће се разјаснити када стигне поштар на врата!?

Је ли ова справа насушна потреба армије пјешака који претрчавају магистрални пут гдје стигну  и морају кад и након 30 година нико им није за то обиљежио обавезно мјесто.

Изгледа да су пјешаци овај пут побједили, могу сад безбједније да петрчавају  на мјестима гдје су то и до сада радили.

Шта је са пасарелом или подходником!?

Коме  је на „Сјеверу“ још стало до те инвестиције!?

Успори, попусти гас!

Данас је Лазаревдан, крсна слава нашег свештеника Бранислава Рађена.

Нека му Бог донесе здравље, слогу и срећу и да много година слави своју славу у миру и радости.

Данас, у 43 години, након тешке болести напустила нас је Јелка зв. Лела Марковић, кћи Бранка Јовића.

Сахрана ће се обавиће сутра, 06. марта у 12 часова на Великом гробљу.

Покојница је оставила ожалошћене кћери Милену и Сузану, супруга Спасоја, сетру Цвијету.

Јутрос, у 82. години умро је Живан Костић, син Димитрије зв. Дике.

Сахрана ће се обавити сутра, 03. марта 2023.године у 12 часова на Малом гробљу.

Покојник је оставио ожалошћеног сина Саву и сестру Мару.

Прије извјесног времена зове ме  један познаник из мог села и пита: „Како је у нашем селу ријешено питање сахрањивања у Великом гробљу!“

Прича, јада се, чуди се. Ја ћутим, слушам га, чачкам зубе, вртим главом и чекам да се ућути, да се смири.

Дам одговор који му не одговора, који му је несхватљив.

„Како, зашто, је ли могуће?“ поново се мој саговорник чуди.

„Шта ради мјесна заједница?“ поново ће он.

Каже му шта мислим.

Каже: „Како, зашто, је ли могуће?“.

На крају разочарано, каже ми: „Недам оној госпођи колико хоће, једнима тражи онолико а мени оволико, не дам, ако будем морао сахранићу га у двориште!“.

Тако и бјеше.

Мој земљак, поoдавно отишао из села па није схватио шта данас значи мјесна заједница, мед, власти и маст. А шта некада коломаст.

Далеке 1963. године „она“ власт измислила је  мјесну заједницу као дио некакве власти у селу, тада се то званично звало универзална заједница локалне самоуправе усмјерена на заједничко решавању комуналних проблема у мјесту-селу.

Сви, данас  старији, грађани нашег села могу да посвједоче да се та институција итекако питала у селу. Радна акција, обавеза (циљка), мировно вијеће, збор бирача…

Далеко је тих година било Забрђе и Угљевик кад је Селу нешто требало. Требало у општем интересу.

До 1984. године наш Тутњевац је био у саставу мјесне заједнице Забрђе заједно са Коренитом и Малешевцима.

У Савјет те мјесне заједнице увијек је наше село давало по једног делагата који је биран на конференцији тј. збору бирача. Остало је познато да је Живојин зв. Жићо Лазаревић обављао дужност предсједника заједничке мјесне заједнице.

Од 1984. године па до данас Тутњевац добија од општине право да има своју мјесну заједницу.

До рата у руководство села није могао „свако“ бити биран. Гледала  се заступљеност по засеоцима, ко је из какве куће, је ли радник или лежи испред Задруге. Бирао се онај ко може повући, који смије отићи у Комитет, донијети нешто у село. Гурао се, бирао се и онај што „не штрчи“!?

Након прошлог рата, у нашем селу ступа на сцену  права „самоуправа“. Свако сам управља са својим положајем како мисли да може и баш тако и треба.

У том периоду у комуналном смислу село је највише напредовало али је највише и дало. Опет, ненормално, како ко.
Остаће упамћена изградња три водовода на три стране са три струје а сви са једног извора.

„Клетва је то остала од  Салих бега, кога наши пранђедови ономад  1903. године отјераше“ сјетио се једне прилике Живан Дикин.

Изградња централе и телефона са 170 бројева, гдје је поново примијењен принцип„узми или остави“. Тад је то за већину стајало великих 700-2500 КМ.

Изградња водовода, некад „Маћиног“ а сада „градског“ гдје и ту оде од 1.500 до 1.700 КМ по прикључку.

Асфалтирање путева, прво за Читлук, па Михајловиће гдје и ту оде камара сељачких пара.

Након тога путеви се у селу градише без пара, само на лијепу ријеч, и са сеоске и са општинске стране.

Након путева, ишла је расвјета. Прво од Гајића до Аврамовића, и тако редом све до данас.

Тек прошле године Општина се сјетила мог саговорника са почетка приче.

Али бијаше касно, њему то више данас  не треба.

У задњих  десет година било је исто, не може свако у мјесну зајдницу , али може кога партија одреди.  За шта га одређује?  Коме ће служити?

У нашој општини, па и Тутњевцу, последњи пут смо 24. 09. 2017. године изабрали „себи“ руководство. Како смо потрошили тај свечани дан може се видјети овдје:https://tutnjevac.info/izborni-preokret/.

Тог дана тутњевчани су показали колико им је стало до мјесне заједнице.

Од тадашњих 1076 гласача њих  само 189 гласова је  одлучило о свему.

Од тада па  до данас прошло је више од пет година.

Мандат је давно исцурио. Шта су  Млађен, Крсто, Драго, Саво, Томо, Милко и Раденко урадили знају сви тутњевчани.

Неко ће рећи ништа, неко ће рећи колико су могли доста су и урадили, а трећи ће само  рећи да су добро радили.

Они сами  ће рећи да без пара се ниђе не иде. Да их нико ништа није ни зарезивао, нису ником ни требали. Нити тутњевчанима нити општинској власти. Да су остављени као кипови да вену на политичкој вјетрометини данашњег живота, да се као изанђало једро одупиру политичким противницима и свима који су антипротивни раду њихових партија.

Боље речену да чувају лик и дјело своје странке на терену, међу фамилијом, комшијама и гласачима.

Данас, у мјесну заједницуможе ко год хоће, јер неће нико.

Заједнице добровољне више нема.

Институција мјесне заједнице у нашем селу је умрла, рекоше ми испред Јоцине задруге, само чека се гробар да то озваничи, а чак и њега у селу немамо!

Ако је тако, шта чекају одборници наше Оштине, а има их 23,  ако неко још не зна.

Они имају право и „обавезу“ да на сједници то питање покрену.

Читаоци ових редова, ако хоће и смију, могу сваког од њих кад их сретну, чују или  запрате  нека их прупитају шта они мисле по овом питању.

Ако власт мисли да то више не треба, онда је поштено да донесу такву одлуку да се мјесна заједница у нашим селима након 6о година укида и на њено мјесто поставља повјереник, (за вријем краља то се звао сеоски кнез) или једноставно ништа.

Сјећања ради, последњи наш кнез је био Петар Спасојевић, који је имао и личног писара Цвијетина Гагића, што није нужно значило да је наш кнез био неписмен.

Нашем комшији из са почетка приче тек сад је постало јасно зашто се већ три године не може преко Лазикића ћуприје, зашто наша ријека плави чим баба Ђуја на Жутавки проспе лавор „сафуњаве воде“, зашто су нам шуме и потоци и данас пуни смећа, а смеће се сваког четвртка вози из села, зашто кад кренеш у Корениту мораш обићи као некад на Забрђе ако не желиш да кроз Дубраву точкови ти по испадају и дати се не испара фарба на колима, зашто су нам споменици остављени сами себи, зашто?….

Помоз Боже да се Срби сложе, стара је изрека која данас у нашем селу „изгледа“  више не важи!?

Ако је тако, која бих се новокомпонована изрека могла данас привити, примјерена садашњем времену и људима.

Одговор би био тежак. Можда, за почетак слагалице нека буде „Узми све што ти живот пружа, данас си цвијет, сутра …“!

Све је до нас, или до оних који су тамо, онамо, горе, или и једних и других?!

Једно је сигурно: они доле се ништа не питају!?

Мјесна заједница, коме то служи?